Bilo je jutros na Uskrs malo iza šest kad sam čula da se S meškolji u svom krevetu i da joj podnice na krevetu škripe. Prošla je pokraj mene šljapkajući u onim svojim kroksicama, popila čašu vode, pristavila si kavu i otišla u šumicu. Dobro, nije u šumicu, nego u WC, ali shvatili ste o čemu pričam. Ja sam i dalje ležala na kauču, drijemala i sanjala o jučerašnjem danu…
Bile smo u Gorskom kotaru, s prijateljima dvonožnim i četveronožnim. A ja najviše volim hrtove, drugi me dlakavci plaše. Ili me živciraju pa moram na njih lajati. Ili bih se, pak, s njima igrala, a velika sam i energična i brbljava pa se obično onda oni boje mene i to neslavno završi. Uglavnom, trčala sam goranskim livadama, lijevo, desno, gore, dolje, napravila sam trag u travi koliko sam krugova napravila. I ne samo krugova, tračala sam naprijed pa natrag i dotrčala do S svaki put kad bi me zvala.
Uskrs s jelenima i vukovima
Nakon nekog vremena mi je to trčanje dosadilo pa sam naganjala tri srne i dva jelena s velikim rogovima skroz do vrha Risnjaka, kraj onog propalog planinarskog doma sam samo prohujala kao najjači reful bure. Srela sam usput i lisicu, a u daljini čula kako vukovi zavijaju. Poslije toga sam skočila u Lokvarsko jezero i plivala za dabrom koji je u zubima nosio ogromnu granu pa je S na kraju morala sjesti u barku, doveslati do mene i nekako me izvući. Ulazi unutra, sutra je Uskrs, prehladit ćeš se, rekla je, ali ne ljuto, nego zabrinuto jer uvijek se više brine o meni, nego o sebi.
Taman kad sam našla medvjedicu s tri mlada medvjedića koja je ljuto režala na mene i baš kad sam se pitala hoću li je hrabro napasti ili hrabro pobjeći koliko me brze hrtovske noge nose, S me je probudila iz tog Marvelovskog sna jer se zabila u ona mala drvena vratašca koja je montirala na prolaz prema kuhinji, “zbog mene”. Opsovala je i protrljala nogu jer se udarila.
Od Božića do Uskrsa pa ispočetka
Sretan ti Uskrs, Galice moja, čula sam je kako mi govori, a kad sam konačno prestala sanjati i otvorila oči, čučala je pred mojim kaučom s tim svojim osmijehom na licu kao da me nije vidjela sto godina. Zato sam zijevnula i pokazala joj ona svoja dva preostala zuba, rastegnula se i dodirnula je šapicom, a ona je tada bila još sretnija.
Ona voli i Uskrs i Božić, a za Božić me pod borom obavezno dočeka neki dar pa S pusti mene da ga otvorim jer obožavam papir. Sigurno se i vašim ljudima drugi dvonošci čude jer vam kupuju darove u raznim prilikama, ali S već u listopadu počne planirati što bi mi mogla staviti pod bor. Bor je, naravno, drven, jer onaj drugi vrlo vjerojatno ne bi dočekao Badnju večer kraj mene…
Uživanje u životu
Uglavnom, ja sam ipak samo jedna (ne)obična hrtica i nemam vam ja pojma što joj je taj Uskrs ni taj Božić, ali znam da ću poslije dobiti kuhano jaje i malo šunkice uz večeru. S kaže da mi je to zdravo, samo poslije – smrdi kuća pa ona spremno doda kome smrdi, neka ne ulazi.
Kaže S da Uskrs slavi život i mir i da bi bilo dobro kad bi ljudi nakon njega bili barem mrvicu bolji, ali ne nada se previše. A ako se slave život i mir, onda S i ja imamo Uskrs svaki dan jer je meni svaki dan lijepo i dobro. Nas dvije smo prvu jutarnju šetnju obavile, sad ću ja odmarati, a onda ćemo kasnije opet u neku šumu, što i vama preporučujem – uzmite svoje dvonožne i odvedite ih negdje pa zajedno uživajte u životu, ljubavi i miru koje zajednički stvarate.
Sretan Uskrs!
