Svi misle da sam neka ptica trkačica. I da mi je životni san trčanje i samo trčanje. Ili, pak, da me se mora istrčavati. Ili da… Uglavnom, svi bi za mnom vikali – trči, Gala, trči. Ne vjerujte tračevima i predrasudama, kao ni kod ljudi, tako ni kod nas, pasa. Mi greyhoundi zaista volimo trčati, ali za svoju dušu.
Evo, recimo, meni prođu dani da i ne pomislim na trčanje. Možda poskočim tu i tamo, ludo se vrtim po krevetu i razbacam prekrivač na sve strane, ali trčati, to mi se više baš i ne da. Mislim, natrčala sam se u životu i sad mi je vrijeme da kroz njega idem laganini, a ne trčeći. A i, pogledajmo istini u oči, uskoro ću napuniti deset!
S ne kaže – trči, Gala
Volim jutra sa S u Gorskom kotaru, kad idemo našom stazom kroz šumu, ona me pusti i ja otrčim ludo brzo pedesetak metara, a onda samo trčkaram ispred nje, malo i ona trčkara sa mnom. I ne viče mi – trči, Gala. Jer rijetko vam ja jurim (o bježanju nekom drugom prilikom). Samo njuškam svaki list, svaku grančicu, svaki kamen. S je bivša sportašica s oštećenim tetivama pa misli da i ja, kao bivša trkačica, imam bolove i u pravu je. Zato volim što S poštuje moje želje.
Galgo – obespravljeni španjolski hrt
Prvi dan veljače obilježava se i kao Día del galgo – Dan španjolskih hrtova. No, tada se ne slave, kao što bismo pomislili, ti vitki brzi psi blagog karaktera. VIŠE NA POVEZNICI
Nekad je odvedem na stazu na kojoj me ne pušta jer ima puno srna, a boji se ne pojurim za nekom. Ne zna ni sama je li je više strah da se ja ne ozlijedim ili da se pri tom mom trku ne ozlijedi srnica. I onda samo lagano klizimo kroz šumu. Naučila me da volim šumu i lišće i grančice pod nogama. Kad sam došla, hodala sam samo po asfaltu, po ravnome, nikad prije nisam na travu kročila i bojala sam se jako toga što me škaklja i bocka po nogama. Trajalo je to nekoliko mjeseci. A onda sam shvatila da je trava zakon.
Lezi, Gala, lezi
Kako ljeto provodimo u Gorskom kotaru, S stalno istražuje nove staze i trudi se da uvijek idemo na neko drugo mjesto. Ne znam jeste li ikad, recimo, bili u Ravnoj Gori. Mi smo otkrile Poučnu stazu Plodovi gorja i to je bio pun pogodak. Staza ima kilometar i pol, ide kroz šumu i uživat ćete u svakom metru, jer ima toliko novih mirisa. Često ljudi S pitaju je li je strah kad idemo tako same u šumu, kako to da se ne izgubi. Ja se samo smijem u sebi. Naravno da se izgubi…
Pas bernardinac zaštitni znak prijevoja Veliki sv. Bernard
Uz cestu poslagani su štandovi. Pas bernardinac dominira na svakom. Za 30-tak eura može se kupiti plišanac koji će razveseliti svako dijete. VIŠE NA POVEZNICI
Krenule smo mi tom Poučnom stazom, ja njušim, ona slika, bulji u nebo i govori – joj, Gala, kakva je ovo divota, vidi ovo, vidi ono, dođemo do nekog raskrižja, krenemo stazom u brdo, hodamo, hodamo, hodamo… Nema poučnih ploča, nema klupica. Uglavnom, shvati ona da to nije to, ali još usput napravi kilometar viška jer moramo pogledati i što je ono u daljini i ono divno stablo i neku lijepu kućicu.
OK, prizna ona, izgubile smo se na ovoj dječjoj stazi i nećemo to nikome reći, jesi me čula, pita me S. Ma dobro, meni je važno da sam s njom, briga mene za te njene ploče. I onda na povratku – puf! Dok je ona gledala vrhove borova i bukvi, staza je skrenula lijevo, a mi produžile ravno. Pa smo se vratile na pravi put, bolje ikad, nego nikad.
Pričaj mi o ljubavi
Pričaj malo sa mnom, kaže mi S često, a sigurna sam da i vi pričate sa svojim dlakavcima! Ne brinite, niste luckasti, nego nas doživljavate na pravi način – sebi ravnima! VIŠE NA POVEZNICI
I zato svakako otiđite do Ravne Gore, divna je i ovako pod snijegom, a u blizini je i restoran Breza, dog-friendly mjesto, gdje su me jako lijepo ugostili. Iako je neki dječačić došao do mene i mami rekao da mu izgledam kao da ću se upravo popiš… na pločice. Dragi moj, pa ja sam fina hrtica, a sve što sam u tom trenutku željela je – leći kraj S!
Dakle, zapamtite – nemojte mi dovikivati trči, Gala, trči! Bolje je – lezi, Gala, lezi.
