Strah ili tvrdoglavost, pitanje je sad

strah blog 01
Podijelite objavu
Zašto pričam o strahu? Pa zato što su ljudi mog dragog galga Kosinskoga načeli temu o tome hoćemo li mi psi za svojim ljudima „i u vatru“. Ili nas je ipak malo strah nekih stvari pa ćemo eskivirati ono što nam nije po volji kad god možemo…

Ne na kišu, ne na kišu bez kabanice… Je li tako i kod vas? Jer mene je malo strah kiše. I ne samo kiše.

A zašto uopće pričam o strahu? Pa zato što su ljudi mog dragog Zagrepčanina, španjolskog hrta Kosinskoga, o kojem je S svojedobno pisala, načeli temu o tome hoćemo li mi psi za svojim ljudima „i u vatru“. Ili nas je ipak malo strah nekih stvari pa ćemo eskivirati sve ono što nam nije po volji kako god i kad god možemo…

Strah od kravica

Vatromet, grmljavina, razni glasni zvukovi poput usisavača ili miksera, vjetar, veterinar, djeca, bicikl, vožnja u autu, usamljenost/odvojenost, nepoznati ljudi… Raznih se stvari mi psi možemo bojati. Na vama je da to prepoznate, da nam pomognete i malo se prilagodite. Pa čak i ako smo kraljevi i kraljice drame. Jer nismo li mi vaši najbolji prijatelji i vaša obitelj 😊

Kosi, jer tako zovemo Kosinskoga, za svojim ljudima, Svjetlanom i Krešimirom, neće ni u vodu jer je ne voli, zabrinuti su oni. Pa što onda, ljudi jedni čudni?! Ni S neće u vodu za mnom! Možda samo do koljena.

– Ako na planinarenju kojom nevjerojatnom slučajnošću sretnemo neku kravicu ili, Bože sačuvaj – cijelo krdo, nećemo stići puno dalje. Ne ljubi taj ni kišu, nastavlja Svjetlana o Kosiju. – I jedna kap je dovoljna da odbije uopće izaći iz auta! I to obučen u kabanicu. Često ne želi ići doma kad završi izlet i onda ga moramo doslovno vući lajnom nizbrdo. S primitivnim pasminama, polarcima, hrtovima, pastircima… je puno teže raditi i manje su poslušni, što je činjenica.

Konj div i hrtica divokoza

Dragi naši ljudi… Evo ni ja nisam luda za kišom. Često po nekoliko puta izlazim sa S van pa onda samo stojim pred vratima i gledam u kišu i u nebo i u S i u kišu i u nebo i u S. I onda se vratim natrag u kuću. I trpim trpim i trpim. Ali slušajte ovo, kad konačno krenem van na kišu, onda je S žao što i sebi nije sašila tako kvalitetnu kabanicu kakvu je sašila meni, jer mogu šetati jako dugo. Kiša, pih.

Što je je ta Kosijeva kravica, nemam pojma. Nisam je nikad vidjela, kaže S da je slična šetlandskim govedima koje viđam kod susjeda u Gorskom kotaru. Gledamo se oni i ja preko ograde. Električne, zbog vukova, pa ni njima ni meni ne pada na pamet da se upoznamo pobliže.

Ali zato me je strah – konja! Da, konja. Kad sam prvi put vidjela jednu susjedu kako sjedi na tom stvorenju, mislila sam da je to neki predimenzionirani hrt! Halo, čime su tebe, prijatelju, hranili??? A kad ono, veli S, to ti je, Galo, konjić, on je dobar, neće ti ništa, blabla. Možeš misliti, tog diva me je strah pa odmah preventivno počnem lajati i skakati kao divokoza (jer možda se konji boje divokoza, tko će ga znati) pa me na kraju S odvuče na drugu stranu ceste.

Idem tamo gdje je sve po mom

Znate čega je mene baš jako strah? Pokretnih stepenica i lifta! Nema šanse, ali baš nikakve, da se i približim tim stepenicama, a kamoli da se vozim njima. Pa jeste li vi vidjeli kako to juri, sigurno 100 na sat!? A lift, njega još nekako podnesem kad me S u njega doslovno ugura dok se i ne snađem, ako ne računate da se tresem kao šiba. Ali stakleni lift, e u taj ne idemo. Dobra je stvar što se i S prilično boji liftova, a stakleni je i njoj noćna mora pa onda lutamo dok ne nađemo dobre stare stepenice.

Kažu Kosijevi ljudi da on često ne želi s izleta ići kući. Ma joj, ne kužite vi ništa. Krivi ste put izabrali, valjda Kosi bolje zna kuda se treba ići. Tako i ja radim. Ako mi se nešto ne sviđa, samo stanem. I stojim. „Bikiću moj“ ili „magarčiću moj“, kaže mi onda S jer je uvjerena da su bikovi i magarci tvrdoglavi. Ne želim ići tom stazom i gotovo. Želim ovom, kažem joj lijepo i okrenem se u tom pravcu. I tako mogu stajati koliko god treba, dok god ona ne shvati. A ona me ne vuče jer sam najjača na svijetu i onda bude po mome.

I zato, Kosi, ne popuštaj im, razmazit ćeš ih! Vjeruj meni, vidi kako je S lijepo odgojena, svuda ide za mnom. Osim u vodu 😉

Foto: Krešimir Borković i privatni album

Najnovije

Naši partneri