Ponekad, učini mi se
ogledala su oko mene
čudna stvar, ja tražim se
u njima vidim neko drugo lice…
Tako su pjevali dečki iz kultne riječke grupe Ogledala, a vi se pitate kako to znam. Znam jer S voli raditi uz glazbu. Naravno, Cigarettes After S*x i Depeche Mode nam dođu „pod obavezno“, ali često se ona sjeti pa nam pusti Fit, Grad, En Face, Urbana pa i Ogledala.
Ogledala i ogledalca
Kad sam došla kod S, odnosno u svoju sadašnju kuću, sve mi je bilo čudno i nepoznato. S računa da sam prihvatila svoju kuću tek kad mi je veterinar izvadio sve one moje propale i bolne zube pa sam se konačno naspavala i prestala noćima hodati i cviljeti. Tek tada sam počela ići na svoj krevet i tek tada sam se počela opuštati i istraživati. Sve mi je i dalje bilo novo i neobično, ali polako sam počela shvaćati da je to sada – moje.
Jedna od stvari koja mi je brzo zapela za oko bila su – ogledala. Naime, imamo vam mi u hodniku dva ogledala i pokazalo se da je to odlično jer je jedno postalo samo moje. To da je ogledalo moje, odmah se može prepoznati po otiscima moje njuškice na njemu. S ga pere i briše, a ja ga ljubim, slinim i njušim i za sada sam ja upornija. Nekad, kad sam baš dobro raspoložena, čak i poližem ogledalo, da ga ona ne mora prati. A ona samo kaže Ogledalce, ogledalce, kaži meni…
Galgo – obespravljeni španjolski hrt
Prvi dan veljače obilježava se i kao Día del galgo – Dan španjolskih hrtova. No, tada se ne slave, kao što bismo pomislili, ti vitki brzi psi blagog karaktera. VIŠE NA POVEZNICI
Mogu li se psi prepoznati?
Kad izlazimo van, stanemo u hodnik da se ona obuje, a ja stojim pred tim ogledalom. I kad sam tako prvi put stala, ona mi je rekla Hej, Gala, pa ti se gledaš! I, jesi li zadovoljna? A ja sam se samo nastavila gledati. Na početku mi je bilo malo čudno, ali nikad nisam mislila da je to neki drugi pas, pa nisam glupa. S je negdje pročitala da psi mogu prepoznati druge životinje ili druge pse u ogledalu, ali ne mogu vidjeti sebe jer „ne posjeduju kognitivne sposobnosti potrebne za vizualno prepoznavanje sebe, bilo u ogledalu, na TV zaslonu ili na fotografiji“. Kakva besmislica, pomislila je S i odlučila to malo istražiti. Na meni, naravno.
Udomi, ne kupuj – savjeti iz prve ruke/šape
Udomi, ne kupuj je divna i plemenita gesta, ali isto sa sobom donesu i čistokrvni psi kupljeni od uzgajivača! Čudesna smo mi bića jer od nas dobijete bezuvjetnu ljubav, čak i ako je kupite! VIŠE NA POVEZNICI
Pa sam se ja tako, jednom, gledala u ogledalu, a ona je stajala iza mene, mahala i radila neke čudne face. Onda mi je rukom dala znak da dođem, a ja sam se okrenula i pitala što se što joj je. Pa je to ponavljala, a ja sam je s čuđenjem gledala kako radi grimase. Još nije odustala od tog eksperimenta, a ja se obično okrenem, dođem do nje i gurnem je njuškom, da prestane raditi te face i da konačno krenemo van.
Idemo Galo!
S zapravo misli da smo mi psi puno pametniji nego što oni, ljudi, misle. A i znate kako se kaže – što više upoznajem ljude, to su mi draže životinje. Budući da sam se rodila u Australiji, vjerojatno sam razumjela engleski, premda mi se S nikad nije obratila ne engleskom. Nije da nije pomislila na to, ali onda je ipak odustala. Dugo sam bila u Kini pa sam naučila i kineski, premda su u Macau udarac, guranje i povlačenje bili prilično jasna poruka na svim jezicima. Sad sam naučila hrvatski i mogu vam reći da je bilo dosta lako, iako vi mislite da je vaš jezik zahtjevan.
Naučila sam i neke neobične riječi poput balerina, jer se tako veselim jelu, da plešem po kući pri tome rušeći sve pred sobom, pa onda gljiva, jer mi S zna tako tepati iako ne znam zašto jer nije ljubiteljica gljiva. Jako volim jesti jogi i ribice, a kad mi kaže kaputić, napravim krug oko nje pa spustim glavu i „uskočim“ i njega.
Naučila sam i što su to knjige, a S je naučila da knjige nikad ne ostavlja sa mnom bez nadzora, znam i da se smeće ne dira, ali znam i kako otvoriti onu njezinu kantu s poklopcem koji se ljulja. Najsretnija sam kad kaže papanje, ali i kad onako sretno poviče – idemo Galo. Jer to znači da počinje puniti ruksak i da nas dvije odlazimo negdje. Može to biti i negdje nama blizu, ali bitno je da idemo. Ona i ja. A onda (kad se ona konačno spremi), trk u hodnik pred ogledalo 😊
Gala iza ogledala
I da se vratimo ogledalima, nije to samo ono naše ogledalo u hodniku, ja vam volim „zaviriti“ u sva ogledala i sve ih malo zasliniti. Ostavila sam ja tragove i na ogledalima trgovina u mnogih zagrebačkoj Areni. Ali teško da ću tamo opet ići, užasno se bojim pokretnih stepenica, liftova koji imaju staklene stijene još i više. Kad idemo u Trst, hodamo po silnim dućanima, a u svakome se ja približim ogledalu, da vidim strši li mi koja dlaka. Volimo ići u Trst jer smo tamo mi četveronošci gotovo svugdje dobrodošli, a grad je kao stvoren za šetnju po trgovinama ili uz more. Pogledam se ja onda i u izlozima i prilično sam zadovoljna onim što vidim.
Dobro, možda sam se malo udebljala, ali zima je, valjda je to normalno. Malo sam i posijedila od kad sam kod S došla, ali tko uz nju ne bi dobio koju sijedu. Ono što mi se najviše sviđa kad zurim tako netremice u razna ogledala, to su moje oči koje, kako S kaže, sad sjaje srećom i znatiželjom i taj moj novi stav. Jer sad sam pasica sa svojom kućom i sa svojom zauvijek obitelji. I sa svojim ogledalima.
I zato, kad idući put vidite ogledalo, sjetite se Gale iza ogledala i zapjevajte:
Ponekad, učini mi se
ogledala su oko mene
čudna stvar, ja tražim se
u njima vidim neko drugo lice…
