Lokalni izbori su pred vratima. Vlada je odlučila o raspisivanju lokalnih izbora, koji će se održati 18. svibnja. Kandidati nam već obećavaju brda i doline – većinom brda papira i doline floskula. No zamislimo, čisto eksperimentalno, što bi se dogodilo kad bi pravo glasa imali naši četveronožni sugrađani? I još važnije – što bi oni tražili od svog budućeg gradonačelnika ili gradonačelnice?
Pitali smo nekoliko pasa koje smo sreli u šetnji, na piš pauzi, što ih muči, što ih veseli i što bi njihov idealni kandidat trebao ponuditi. Odgovori su bili iznenađujuće konkretni.
Možda bi psi bolje birali nego mi sami.
Lokalni izbori za parkove i – tišinu
Više parkova, manje betona.
“Gledaj, ne tražim ja Versailles. Samo malo trave, par stabala i da mogu piškiti, a da me netko ne tjera,” izjavio je Tedi, 8-godišnji mješanac i samozvani “parkovski inspektor”.
Uistinu, dok gradski budžeti rastu, broj pravih psećih parkova, ali i zelenih zona u gradovima često ostaje isti. Ili čak manji. Psi traže više zelenih oaza, a manje parkova “za ukras”.
Zabrana petardi. I vatrometa. I sirena svake vrste.
“Neću lagati, planiram iseliti iz Hrvatske na jesen,” izjavio je jedan senior, hrvatski ovčar Ron. „Ne mogu više izdržati tu njihovu buku pa sam se raspitao, našao vani nove ljude i odoh ja u mirnije i tiše krajeve“…
Psi diljem zemlje jasno traže – tišinu. Ako već ne može trajna zabrana, objašnjavaju nam, onda barem strogo ograničavanje buke. Jer nema ama baš ništa „sretno“ kad se na dočeku Nove godine moraju panično skrivati ispod kauča.
Kupanje u vodi ili u vinu?
Fontane za pse. Prave, funkcionalne, ne one „za Instagram“.
Zamislite scenu: gradski trg, +32 °C, a pas ima svoju malu fontanu na dohvat jezika.
“Pa ljudi dragi, ne tražim ja da se kupamo u Plavcu malom ili Pošipu, samo neka teče obična hladna voda. Mislim da ne tražim previše, zar ne“, poručuje Lajka, borderica s visokim kriterijima.
„Malo dostojanstva, molimo“, poručuju nam, nadajući se da bi baš ovi lokalni izbori mogli donijeti pravu promjenu. I puno vode.
Ljudi naprijed, psi – stoj!
Legalizacija ulaska u više prostora
Kafići su sve bolji, ali što je s javnim ustanovama? Ljudi traže legalizaciju marihuane, a psi – legalizaciju ulaska u što više prostora.
“Mogu li ja sa svojim čovjekom ići po dokumente ili baš moram čekati vezan ispred zgrade i sam sa sobom filozofirati o životu?”, pita se Rocco, pas filozof iz Splita.
Psi ne traže sve – samo nekoliko slobodnih ulaza. Ulaz u knjižnicu, možda? Galeriju? Trgovinu s namještajem? Ili auto-trgovinu? Trgovinu hranom, OK, možda ne baš trgovinu hranom… Uostalom, za koga ljudi kupuju veliki lijepi kauč ili karavan ili SUV? Znamo svi odgovor – za pse!
Hoćemo pravdu, povikaše psi
Besplatni keksi u dućanima
“Vama police s jeftinijim proizvodima. A nama samo zabrane,” ogorčeno je komentirao Pixie iz Čakovca, dok je zamišljeno gledao kroz prozor police pretrpane slasticama.
Zamislimo trgovine, ljekarne ili barem pet shopove koji nude keksić “za čekanje”. Jer nije ni psima lako dok nas praznog želuca čekaju, a mi biramo između tri vrste paštete i pola kile junetine ili kilogram ćevapčića.
Više reda među vlasnicima (i više vrećica za kakicu).
Psi nemaju problem s higijenom. Štoviše, naglašavaju nam da jako vole red. Misle da su lokalni izbori dobra prilika da se na tom planu malo dotjeraju stvari.
“Moja ljudska partnerica zaboravlja vrećicu svaki treći dan. Možemo li uvesti gradske automate s vrećicama?” predlaže Meredith, pasica s izraženim osjećajem za higijenu i susjedstvo. Već je dva puta zagazila u svoj vlastiti izmet pa sad ima jasan stav o ovom problemu.
Zaključak pred lokalne izbore (iz pseće perspektive)
I za kraj… Zapitajte se – tko je vaš pas u političkom smislu? Je li on snifokrat, koji donosi sve odluke tek nakon ozbiljnog njuškanja? Možda je republikoglavac, koji odobrava sve što radite – ali samo kad ima poslastica u blizini? Ili je ipak progresivni loptokrat, koji vjeruje da se svi problemi mogu riješiti ako se dovoljno dugo trči za njima?
A možda je vaš pas neovisni šetač, koji bira svoj put, ignorira granice i jasno pokazuje da ga ne zanimaju stranačke stege. Samo dajte povodac i idemo.
Iz pseće perspektive, stvari su jednostavne. Jer da psi pišu političke programe, zvučali bi otprilike ovako:
„Tko nas stvarno sluša, taj ima naš glas. Tko zna da pravi lider miriše na šetnju i nosi vrećice u džepu – taj ima našu šapu podrške. Dakle, ako želite pseći glas, imajte pseće uši. Slušajte nas dok šećete, dok nas češkate i dok radimo veliki krug samo da bismo piškili na ono drvo koje smo prvo pronjuškali.
Mi ne tražimo pseći poduzetnički inkubator. Mi tražimo – park.
Ne zanima nas smanjenje prireza, zanima nas – keksić u pošti.
Nećemo vam lajkati objavu, ali ćemo vas vjerno pratiti kroz sve mandate.“
Foto: Canva
