Svakih nekoliko mjeseci povede se rasprava o tome kako vi dvonožni zovete sebe u odnosu na nas. Kako se vidite u odnosu na nas, vaše najmilije i najdraže njuškice. Mama/tata, vlasnik, skrbnik, prijatelj, udomitelj, obitelj… Kako se nazivate? Kažete li dođi mami/tati? Ili ipak smatrate da ste svom psu samo vlasnik?
Zanimljive su mi te rasprave, ali budu zaista žestoke. Kako to već obično biva s vama ljudima, svaka se strana žestoko drži svog stava i ne ustručava se vrijeđati one koji tako ne misle. Uvrede lete, a S sjedi za laptopom. Čita neke na glas i čudi se pa mi kaže – Galo moja, pametniji ste i bolji od nas ljudi sto puta. Nismo vas zaslužili, ali nikako.
Mama Press Club
„Nisam ja nikakva mama psima, ja sam im vlasnica“, vrišti jedna.
„Ne možeš biti vlasnica živom biću, luđakinjo, to je robovlasništvo“, odgovara druga.
„Ovaj svijet je poludio, treba vas sve potamaniti“, uključuje se treći.
„Otvaraj Goli otok za pseće mame i tate“, stiže prijedlog.
„Moj pas, moja beba, šta me briga šta mislite“, evo još netko se javio.
Uglavnom, ja samo ležim u kutu na svom kauču, drijemam i čudim se S, zato što se ona uvijek iznova čudi takvim stvarima.
Moja je mama Press Club (zamislite koja slučajnost, mama mi je Press, a S novinarka?!), a tata Vee Van Mane. S nikad ne kaže da je moja mama, nekako se ne može identificirati (čuj, identificirati, baš je S pametna) s takvom ulogom. Nemam pojma zašto, ali ona sebe zove Sanči – dođi svojoj Sanči, evo Sanči, voli te Sanči… Ipak, često gleda one majice na kojima piše Dog Mom i slično jer su joj baš zgodne. Iako, već imamo nekoliko majica sa slikama greyhounda pa ne znam što će joj još i te, ali neka joj bude.
S smatra da se ljudi nikada ne bi trebali petljati u živote drugih ljudi. Zato joj nije jasno zašto bi ikome smetalo ako netko sebe zove mamom ili tatom psa, mačke, zmije ili, pak, slatke kravice.
Nismo djeca, ali ljubav trebamo
Eto, za vas ne znam, ali tako vam je to kod nas. Mene, pak, S zove svakako, to već znate. Bubica, mišica, mrkvica, gljivica, bebica, ljubav, balerina, divlji praščić, skako (od skakavac), smotanka, pospanka…
No, i S i ja se slažemo da mi ona nije vlasnik jer ja nisam stvar, nego biće. Ona je meni sve (a i ja njoj, naravno) i za to još nije našla pravu riječ. Ali zna da to nije ni gospodar ni skrbnik ni najmodavac ni sustanar…
I zna da sam joj ja i prijateljica i obitelj i da bez mene nigdje ne ide. I da o meni brine, hrani me, oblači, vodi u šetnje, na izlete. I zna da je život prilagodila mojim potrebama, da izbjegava sve što me uznemiruje, da me ne dresira, nego poučava i da joj je jedini alat za to ljubav, jer pojma nema o dresuri pasa. I ništa joj nije teško napraviti za mene. Čak ni stajati sa mnom na dosadnoj riječkoj kiši jer ja nikako ne mogu odlučiti bih li išla u šetnju ili ipak ne bih.
Ukratko, mislim da nije važno kako sebe zovete u odnosu s nama, dok god o nama brinete tako da nam ništa ne nedostaje i dok god nam dajete dovoljno ljubavi. Jer možda nismo vaša djeca, ali vaša ljubav nam itekako treba!
Foto: privatni album
